Klub hozentregera

Ponegdje je još bilo automobila i rijetkih prolaznika na pustim ulicama, ali grad je uglavnom spavao. U zapuštenoj zgradi Medinola škripavo su se otvorila vrata i skupina od desetak osoba ušla je hitrim koracima u prostor koji je odudarao od oronule fasade. Vođa je upalio svjetlo i otvorila se ugodna atmosfera u predvorju iz kojega su troja vrata vodila u netom obnovljene sobe: novi parketi, zastori na prozorima, plastikom obložene fotelje i dugački stol okružen stolcima. Teo se okrene skupini uglavnom mlađarije i polušaljivo pozove:

- Tihotapci, naprijed! Deda Mraz nam ovo šalje! I tu razmahne rukom po sobi u koju su uljegli zadovoljno mljackajući ovo i ono. Nitko ne zna odakle je ovaj Teo, šalje ga sam bog u kojega ne vjeruju, jer on im otvara mnoga vrata, kao u bajci iz vremena braće Grimm – uđeš, ono sve sređeno, a mačak sjedi na hrpi novca. Teo ima neko strano prezime, to je sada u modi, ne će valjda neko na -ić!! Kako prostački! Sada se nosi nešto sa -sky, -ch, -tini, -terr i tome slično.

- Xsero, ti odvedi svoje u desnu sobu, znate što vam je danas zadatak – sastaviti projekt „Multilax kao rubni instinkt“. I nemoj mi sada kenjati o nekim bolesnicima, tek tu i tamo.

I Xsero se s trojicom muškardina i jednom mršavicom u blještavoj plastičnoj suknjici uputi desno. Ima on već u pripremi nekoliko projekata koji su sigurni izvori novca: Somatski praktikum, Važnost taktilnoga i granice lokalnoga, Pristajanja i nestajanja.

- A vas dvoje Reni i Laurenti u lijevu sobu sa svojima. Pazite da se Rektiv kao udruga pobrine za dobar scenarij! Jeste li pitali Mrljića ? Odlično, redatelj će ostalo osmisliti.

Reni je u krizi identiteta i nosi žensko rublje i odjeću. On je osmislio bombu-projekt: Inkluzivna limfa, a Laurentija se onako kršna i oboružana silnim mišicama odlučila za svoj izraz unutarnjega svijeta – Percepcija introspekcije. Malo plesa, malo razbarušenih jastuka koje para nožem. Možda prođe na natječaju još jedan važan ispit razigrane mašte pod nazivom Intermedijalna sekularnost.  

- A mi ostali amo. Otvori Teo vrata, uz njega ostade petoro miješanih – lagano skakuće jedan malko stariji i proćelav naizgled muškarac, pa onda dvojica sa zavezanim repovima, a potom dvije ženske spodobe u uskim trapericama dobro nabubrenih usnica. Posjedaše pored stola i pogledom zaokružiše po sobi pa se usčavrljaše.

- Ne ćemo sada, ovaj čas primio sam vijest da nam je odobreno preko milijun eura, slavodobitno izvikne Teo. Još je zagledan u svoj tutafon i kesi porculanske zube od užitka. Ženskadija se grli.

- Čekajte, nije sve naše, nešto ide Xseru i njegovima za Multilax projekt, onda dvjesto tisuća za Reni i Laurenticu za film, a oko pola milijuna nama za projekte Smeće Kao Inspiracija i Inkluzivna udruga perforiranoga angažmana. Imate li vas dvojica Gelo i Galo neku ideju za razliku od lanjske? Pazite da bude inkluzivna! Ne ponavljajte ono lizanje asfalta ili maženje na trgu. Ara i Kleja su svoje završile, sada nešto novo!

Galo i Gelo zavaljeni na stolcima ležerno se obraćaju:

- Mi smo se odlučili za drag. Plesali bismo onako – perje, prozirno donje, lepršavo i sa šljokicama. I tu pogledaju jedan drugoga smijući se, ali diskretno.

Proćelavi muškarac u četrdesetima razgrne papire na stolu i pokaže prstom kako je sastavio prijedlog.

- Teo ima pravo. Sada je vrijeme da prije negoli odem u taj Briselčić sastavimo odličan nastup koji se može izvoditi na svim lokacijama a bez velikoga troška. Zamislio sam da se performans zove Fonograf za glamurozni petoboj. Ara i Kleja mogu izvesti nalet na klečavce noseći u ruci kefiju kao zastavu. Neka se odjenu u crno samo s prorezima za oči! Njih dvojica i tu pokaže na Gelu i kolegu mu, neka izvedu svoj drag ili štogod nalik tome. Vodite računa da bude dramatično, važno je istaknuti ugroženost ljudskih prava i zaštitu žena! Ara, ti pišeš transparente! Ne možemo više ponoviti izložbu o pranju rektuma. To je sada prošlo. Aleksa nam je poručila da nas očekuju u Čačku i dalje.

- A kada ćemo dobiti predujam, ili kakti neku unaprijed lovu, za sve se treba dobro pripremiti! Molećim glasom se jave Ara i Kleja. U svojim fakinskim kačketima i uskim trapkama izgledale su kao prave bojkinje za reklamu Grad je naš!

- Sve ćemo sutra na sjednici HPZSU, nema nestrpljenja. Još nam pristižu i dotacije iz EUfonda kao i prošle godine. Proćelavi je bio kratak.

- Dižite sidro, pravac kod Pere ustaše. Naručio sam gala večeru za kasne noćne sate, škrto se nasmiješi Teo.

Odakle se taj stvorio? Bio je spiritus movens svih ovakvih dobrih ideja, rođeni organizator, nesebičan. Pomislim i isti se čas probudim.

Pojma nemam odakle mi taj san. Samo sam se oznojen uspravio na krevetu usred tople noći. Sjećam se da je bio početak srpnja, da sam izašao iz zgrade s tim društvom i pogledao nad vrata: Klub hozentregera. Iz daljine je kao odjek dopirala glazba kakva se nije čula odavno, a nebom su svjetlucale slike malih dronova kao zvjezdice.

Pomislih da bi vrijedilo taj san pretvoriti u neki tekst i odnijeti u časopis ili kakvo kazalište za inkluzivnu kulturu. Ali ipak nisam. Ostaje mi u uspomeni kako sam malo bolji tekst svojedobno odnio uvaženom nakladniku, inače poznatom po debljini i vrdalama stavovima, a on mi je rekao: ma dajte , molim vas, danas knjigu prodaju jurnjava, krv, i seks a ne ovakve dosadne stvari. Dajte tu ubacite nasilja, preselite radnju na ugao kakve pete i tridesete avenije u Americi! A i ime i prezime vam je nezanimljivo. Uzmite pseudonim!  

I tako izađoh k'o pokisli vrabac noseći u ruci rukopis pisan na staroj pisaćoj mašini jer onda nije bilo ništa modernijega.

Sada svoj san prema preporuci naše tete Slavice šaljem na portal koji već dugo ne dobiva nikakve peneze, možda nakon ovako krasnoga teksta ipak nekaj dobimo, tješi me Slavica.

- Važno je upasti u oko, ne prstom, neg onak, kom pašete, poučava me Slavica i reže škarama bršljan na vrtnoj ogradi.

- Bute, bute, kaj ne vidite da je to čista bedarija kaj ste napisali. To se kakti prvo nemre dogoditi, a osim toga san je tak na mestima nerazumljivi da vas buju sigurno primili u nekakvo frflavo društvo. I moj Franc je bil…

I toga časa preleti neki avion ponad nas dvoje kaj smo se spominali o intelektualnim pitanjima. Ali ona ne bi bila ona da ni kriknula:

- Joj, poglečte, to je sigurno onaj kaj prehitava našu sirotinju z Dubaija doma! Bogečki ljudi, tak sam se brinula…

Nevenka Nekić