Početkom tjedna pročitali smo komentar Davora Butkovića na temu hrvatsko-slovenskog spora oko razgraničenja, odnosno slovenske blokade hrvatskih pregovora s Europskom unijom. Pri tome nas nije iznenadio cijeli ton komentara budući da smo od spomenutog kolumniste Jutarnjeg lista već navikli na uporno promicanje politike po kojoj se za ulazak u Europsku uniju može i mora platiti bilo koja cijena, odnosno pristajati na rješenja koja se nikome drugome nisu nikada nametala. Što god se traži neka Hrvatska da, jednostavan je recept kojega bi se trebali kao držati. Naravno, pitanje bi bilo je li bi ovakvu dosljednost Davor Butković pokazao u slučaju kada bi netko njemu došao u kuću i tražio primjerice namještaj i jednu sobu u zamjenu za ulazak u Europsku uniju. Bi li tada Davor Butković shvatio da se tako nešto ne može prihvatiti i da se općenito u takvim uvjetima ne može normalno živjeti, ili bi ipak ostao dosljedan principima koje zagovara za Hrvatsku? Na ovo pitanje vjerojatno ne ćemo dobiti odgovor sve dok netko uvaženog kolumnistu Jutarnjeg lista zaista i ne podvrgne ovakvom ispitu, što je pak nimalo vjerojatno, pa će stvari s njegovim pisanjem i nadalje ostati takvima kakve su sada.

U svakom slučaju, na komentar Davora Butkovića nismo se imali namjeru osvrtati, jer zapravo ništa posebno novoga ne bi imali za reći da ljubljansko Delo nije uočilo sjajnu priliku kojom bi razveselilo svoje slovenske čitatelje. Pa su se u Delu odlučili prenijeti komentar Davora Butkovića iz Jutarnjeg lista o tome što je sada činiti Hrvatskoj u odnosima sa Slovenijom. Slažemo se, tko može napraviti veću reklamu za slovensku stvar nego vrsni i vrli hrvatski novinari iz najcjenjenijih hrvatskih redakcija. Davoru Butkoviću čestitamo na dodatno osnaženoj popularnosti u susjednoj zemlji, a njegov komentar prenosimo na slovenskom i na hrvatskom jeziku, kako bi u onome što je napisao mogao uživati dva puta ako kojim slučajem natrči ovih dana na naše stranice. Nama se čak slovenska inačica komentara više sviđa jer se nekako prirodnije slaže sa sadržajem.

M.M.

Za Hrvaško je najpomembnejši vstop v Evropsko unijo

Čim hitrejša vključitev v Evropsko unijo je zagotovo najpomembnejši strateški interes Hrvaške. Glede tega obstajata določen nacionalni konsenz pa tudi popolno politično soglasje: nobena resna hrvaška politična stranka ne nasprotuje vstopu države v Unijo. Zato mislimo, da bi bilo napak, če bi zavrnili posredovanje Ahtisaarijeve skupine, a s pogojem, da Slovenija takoj po skupni privolitvi v Ahtisaarijevo »pogajalsko« vlogo deblokira pristopna pogajanja Hrvaške in Evropske unije. Seveda pa ima hrvaška vlada celo vrsto argumentov za opravičevanje svojega zadržanega stališča do Ahtisaarijeve skupine.

Sovražnost iz Slovenije

Prvič gre za to, da pričakuje Hrvaška ugodne rezultate morebitne mednarodne pravne arbitraže, ki jo Slovenija zavrača. Drugič: Hrvaška se je zadnja dva meseca srečevala z izrazito sovražnim slovenskim ravnanjem, zato mora biti previdnejša. Tretjič: načelno ima Hrvaška popolnoma prav. Evropska unija je večkrat poudarila, da je hrvaško-slovenski mejni spor dvostranski problem, ki ne sme vplivati na proces hrvaškega vstopanja v Unijo. Vsekakor pa bi morala hrvaška vlada podpreti kompromisno rešitev, ki jo je zdaj, ponudil Bruselj in ki - tako kaže - vodi v deblokado pogajanj, kakor kaže.

Ozemeljska grožnja

Poleg tega nam ni jasno, zakaj bi se morala hrvaška stran bati Ahtisaarijeve komisije. Ali lahko vnaprej trdimo, da bo ta skupina pristranska v slovensko korist? Lahko trdimo, da bo Ahtisaarijeva komisija v resnici sprejela odločitve o hrvaško-slovenskem sporu do septembra, kakor to zahtevajo Slovenci? Bivše podobne komisije, ki so delovale na tem območju, niso svojih odločitev nikoli sprejemale v tako hitrem tempu. Sicer pa se moramo še enkrat vrniti k enemu od temeljnih vprašanj. Kaj lahko Hrvaška s pogajalskim procesom izgubi in kaj lahko pridobi? Drugo in hkrati še pomembnejše temeljno vprašanje pa se glasi: Je za Hrvaško res bolj pomembno, da vztraja pri mednarodni arbitraži, ali to, da v prihodnjih dveh letih stopi v Evropsko unijo?

Seveda se je v teh časih politično popularno zapletati v spore s Slovenci. V bistvu pa gre pri tem zgolj za populizem in zbiranje vseh nacionalno uglašenih glasov. Ko bomo stopili v Evropsko unijo, Slovenija Hrvaški ne bo mogla z ničimer več škoditi. Slovenija poleg tega za Hrvaško ne more biti kakšna resna ozemeljska grožnja. Hrvaška vlada se mora torej odločiti v skladu s svojimi prednostnimi cilji: Je pomembnejši vstop v Evropsko unijo ali nadaljevanje neskončnega mejnega spora s sosednjo državo?

Davor Butković
Delo

Europska Unija najvažniji je hrvatski interes

Što brži ulazak u Europsku Uniju apsolutno je najvažniji strateški interes Hrvatske. Riječ je o interesu oko kojeg postoji određeni nacionalni konsenzus, kao i apsolutna politička suglasnost: niti jedna ozbiljna hrvatska politička stranka ne protivi se ulasku u Uniju. Stoga smatramo kako bi bilo pogrešno odbiti posredovanje Ahtisaarijeve skupine, pod uvjetom da Slovenija odmah po zajedničkom pristanku na Ahtisaarijevu “medijacijsku” ulogu deblokira pristupne pregovore Hrvatske i Europske Unije. Naravno, hrvatska Vlada ima čitav niz argumenata da bi opravdala svoj suzdržani stav prema Ahtisaarijevoj grupi.

Neprijateljstvo iz Slovenije

Prije svega, radi se o tome da Hrvatska očekuje povoljne rezultate od eventualne međunarodne pravne arbitraže, koju Slovenija odbija. Drugo, Hrvatska se u protekla dva mjeseca susrela s izrazito neprijateljskim slovenskim ponašenjem, pa stoga mora biti opreznija. Treće, načelno govoreći, Hrvatska definitivno jest u pravu: Europska Unija više je puta istaknula kako je hrvatsko-slovenski granični spor bilateralni problem, koji ne smije utjecati na proces hrvatskog ulaska u Uniju. Međutim, sada, kada je Bruxelles ponudio kompromisno rješenje koje, čini se, vodi do deblokade pregovora, hrvatska bi Vlada trebala podržati to rješenje.

Teritorijalna prijetnja

Nadalje, ne vidimo zašto bi se hrvatska strana trebala plašiti Ahtisaarijeve komisije. Možemo li unaprijed tvrditi da će ta grupa biti pristrana u slovensku korist? Možemo li tvrditi da će Ahtisaarijeva komisija doista donijeti odluke o hrvatsko-slovenskom sporu do rujna, kao što Slovenci zahtijevaju? Prošle slične komisije koje su djelovale na ovim prostorima nikada nisu donosile odluke tako brzim tempom. U krajnjoj liniji, još se jednom moramo vratiti na jedno od temeljnih pitanja. Što Hrvatska može izgubiti, a što može dobiti medijacijskim procesom? Drugo, i još važnije temeljno pitanje, glasi: je li Hrvatskoj doista važnije da inzistira na međunarodnoj arbitraži ili da u iduće dvije godine uđe u Europsku Uniju? Naravno da je danas politički popularno konfrontirati se sa Slovencima. No, suštinski, tu je riječ tek o populizmu i o skupljanju svih nacionalno intoniranih glasova. Slovenija, jednom kada uđemo u Europsku Uniju, Hrvatskoj ne može baš ništa. Slovenija ne može predstavljati nikakvu stvarnu teritorijalnu prijetnju Hrvatskoj. Hrvatska Vlada, dakle, treba odlučiti o svojim prioritetima: je li važniji ulazak u Europsku Uniju ili nastavak ionako beskonačne granične svađe sa susjednom državom.

Davor Butković
Jutarnji list

{mxc}