Komemoracija u povodu 76. godišnjice partizanskog napada na Jastrebarsko i Europskog dana sjećanja na žrtve svih totalitarizama 20. stoljeća (3)

U Jastrebarskom je 25. kolovoza 2018. održana treća komemoracija za žrtve svih totalitarizama XX. stoljeća s naglaskom na stradanja djece u ratu. Poslije položenih vijenaca i sv. mise održana je Tribina u župnoj dvorani a predavači su bili Ante Beljo s temom Otkud djeca s Kozare u Jastrebarskom 1942., Igor Vukić s temom Put djece od Kozare preko Jasenovca i Gradiške do prihvatilišta u Zagrebu, Sisku i Jastrebarskom te Zdenko Vuković Cena s temom Istine i laži o Jastrebarskom. Donosimo u nastavcima izlaganje Ante Belje na osnovi dokumenata i svjedočanstava iz toga vremena.

komemoracija

Nastavljamo s ulomcima iz knjige Dušanke Nađ: Oslobođenje Foče i Goražda.

Dvadeset petog januara 1942. godine drug Tito i Vrhovni štab su stigli u Foču. U njoj su ostali do maja. Oslobođenjem Foče i njene okoline Vrhovnom štabu je omogućeno da neposredno rukovodi jedinicama koje su neprestano vodile teške borbe kako s Nemcima i Italijanima tako i sa četnicima.

Vrhovni štab je u Foči izradio propise u kojima su date smernice za formiranje narodnooslobodilačkih odbora u zemlji. TitoTakođe su donesene odluke o formiranju pozadinskih vojnih vlasti - komandi područja i mesta. Foča je oslobođena 19. i 20. januara, a već 27. je Kosta dobio naređenje od načelnika Vrhovnog štaba NOV i DV Jugoslavije da primi pod svoju komandu sve trupe ako Kalinovika i da blokira, napadne i zauzme to mesto. Kao pomoć odobreno mu je da uzme izvesne delove Proleterske brigade i Durmitorskog odreda, a, sem toga, poslato je i naređenje crnogorskoj četi u Miljevine da uznemirava posadu Kalinovika i da blokira taj grad. Ta je četa trebalo da posluži i kao jezgro za prikupljanje snaga iz samog mesta radi pojačanja.

Drugog februara [1942.] drug Tempo u izveštaju upućenom drugu Titu predlaže da se formira posebno vojno i političko rukovodstvo za istočnu Bosnu i Bosansku krajinu. Između ostalog, u izveštaju piše: „Situacija u Bosanskoj krajini nije najbolja. S obzirom na to da oni pišu da su se i kod njih pojavile četničke čete i da i kod njih ima otpadanja iz naših četa, a takođe s obzirom na važnost Bosanske krajine za nas, smatramo da i tu treba hitno preduzeti ove mjere: 1. da se tamo hitno uputi Kosta Nađ da, zajedno sa Osmanom [Karabegovićem], formira štab za Bosansku krajinu i čvrsto se poveže sa sva tri odreda, likvidirajući sve četničke vođe koji su izdajnički raspoloženi. U Krajini se održava savjetovanje 20. ov. m., pa do ta¬da Kosta treba da bude u Krajini. On treba da dođe odmah ovdje u Sarajevo, pa da sa Kulturnim [Avdo Humo] ode u Krajinu i na vrijeme stigne na savjetovanje. Ovo ako uvažiš moje prijedloge“.

Put Koste Nađa i Lepe Perović iz Foče do Kozare

Zanimljivi su i sljedeći redci iz knjige Dušanke Nađ: U OKUPIRANOM SARAJEVU I BANJOJ LUCI

Iz Foče su krenuli prema Sarajevu preobučeni u muslimansku nošnju. Za vodiča su dobili jednog Muslimana rodom iz Sarajeva. Konji su teško išli jer nije bilo prtine. Trebalo se probijati kroz snežne namete. Drugovi su često išli pešice, jer su konji zapadali u sneg pa nisu bili u stanju da iznesu svoje gospodare. Na pojedinim deonicama sneg je bio Kosta nadjvisok i do dva metra. Na ode la se bilo nahvatalo snežno inje, koje je svu noć padalo po njima. Sa dosta muke su ga se rešili.

Išli su od veze do veze. Čim bi se malo odmorili opet bi se požurili u pravcu Sarajeva, gde je trebalo da se jave vezi. Do nje su srećno stigli, ali ih je tu čekalo prvo iznenađenje, zapravo opasnost. Ali sreća im je ipak bila naklonjena. Na prozoru kuće stajala je žena. Nije ni znaka dala od sebe. Izbezumljen izgled žene dosta im je rekao. Okrenuli su se i bez reći pošli dalje. Kurir je znao za vezu sa Olgom Marasović. Preko nje su došli na drugu javku. Tu su saznali šta se desilo s prvom: pre dva dana ta je kuća bila provaljena, ukućani su pohapšeni i izgleda da su ustaški agenti još bili u kući. Zato je žena na prozoru bila onako izbezumljena.

Olga je uspostavila vezu s Tempom i Avdom Humom. Dva dana kasnije Kosta je postao gospodin Muhamed Idrizović viši železnički činovnik. Lepina legitimacija, glasila je na ime hanume Mehmeda Idrizovića. Tako su legalno napustili Sarajevo… Legitimacija Mehmeda Idrizovića bila je besprekorna, ali njegovo ponašanje vrlo čudno. Viši železnički činovnik pokazao se na blagajni železničke stanice kao potpuni alfabeta za pitanja koja se tiču železnice.

Naime, on je želio kupiti putničku kartu do Banje Luke, iako željeznički činovnici imaju velike popuste, pa je za kartu ponudio dvije tisuće dinara, a karta je koštala samo dva dinara. Osobi na šalteru to je bilo pomalo čudno, ali nije previše reagirala jer je Kosta rekao da je, eto, sav zbunjen jer je imao smrtni slučaj u obitelji. U drugom slučaju, kad su prilično gladni došli do Okučana pa otišli u obližnji bife, Kosta je htio naručiti šunku, ali ga je Lepa upozorila udarcem u nogu: „Ta nisi, đavole, Kosta, već Idriz.“

Na putu od Okučana do Banje Luke vlakovi nisu prometovali jer je pruga bila porušena pa su se morali ukrcati u autobus koji je prevozio ustaše do Banje Luke. Kosta je pružio svoju legitimaciju i rekao da se žuri jer treba ponovno uspostaviti željeznički promet i tako su došli do Banje Luke gdje ih je čekala njihova partizanska veza koja ih je prebacila na Kozaru.

Dušanka Nađ u knjizi nastavlja:

Banja Luka. U gradu je opasna situacija. Nigdje žive duše. Samo patrole, ustaša i gestapovaca na ulicama. Lepa zna gdje treba da se jave. Smestili su se u partizansku muslimansku kuću. Preko partijske veze uspostavili su vezu sa drugovima na terenu. Sve je išlo dobro. Tu su ostali nekoliko dana.

Jedne noći neko je snažno zakucao na vrata njihova stana. Domaćica, Muslimanka, nije ni okom trepnula. Poznala je i korake i kucanje. Vrata su se otvorila. Na pragu sobe stajali su njen sin i još jedan borac – oba s partizanskim kapama na glavama.

„Jesu li, majko, to ti drugovi?“

„Jesu, sine!“

„Zdravo, drugovi. Naš zadatak je da vas sprovedemo u štab čete.“

…Noću su stigli u selo Ponir, u komandu čete, i srdačno se rukovali s njenim komandirom Karlom Rojcom.

Znajući da Kosta dolazi iz Vrhovnog štaba, Karlo Rojc je želeo da što više sazna o vojno-političkoj situaciji, i to ne samo u is¬točnoj Bosni već u celoj zemlji. Borcima čete Košta je pričao o svojim susretima s Titom. Upoznao ih je i sa stanjem na Romaniji i pričao im o doživljajima na putu. Borci su ga pažljivo slušali. Karlo Roje i drugi rukovodioci čete te noći su saznali mnogo novina. Košta je došao u četu u civilnom odelu sa fesom na glavi. On fes poklanja borcima, da od njega prave petokrake zvezde. Borci su se obradovali tom poklonu, jer nisu imali od čega da ih prave. U zamenu za fes Kosti su dali kožnu kozaračku kapu sa šiljtom, na koju su prišili petokraku.

Posle odmora Kosta je dobio pratnju i krenuo u Agino Selo (Agiće), u kome je bilo krajiško vojno i partijsko rukovodstvo.

9. Kosta Nađ - komandant Operativnog štaba za Bosansku krajinu

U sljedećem poglavlju Dušanka Nađ piše: REORGANIZACIJA I ČETNIČKI PUČEVI U PARTIZANSKIM JEDINICAMA
U selu Agićima Kosta saznaje za tešku situaciju na sektoru Mrkonjić -Grada. U sporazumu s članovima svog budućeg štaba i oblasnog partijskog rukovodstva, on ne ide u Skender Vakuf na savetovanje koje je zakazano za 21. februar [1942.] i na kome je insistirao drug Tempo, već odmah kreće s pratnjom u Mrkonjić - Grad.

Savetovanje je održano bez Koste. Na njemu je imenovan Operativni štab za Bosansku krajinu. Pored Koste, kojeg je Vrhovni štab postavio za komandanta, imenovani su Osman Karabegović za komesara, dr. Mladen Stojanović za načelnika, Drago Mažar za obaveštajca, dr. Vaso Butozan za referenta saniteta. Đuro Bačkonja za intendanta i Albert Trinki za sekretara štaba. Bez obzira na nacionalni sastav članova Štaba, on je bio homogen i o svim pitanjima jedinstven, zbog čega je uživao autoritet među borcima i u narodu.

U Mrkonjić - Grad Kosta je išao preko Bočca, gde je bila partizanska veza, a zatim sa čamcem prebacio preko Vrbasa. U selu Surjanima uspostavio je vezu s partizanskom četom Steve Penića, a zatim došao u Mrkonjić - Grad.

Na tom sektoru partizanske jedinice su delovale zajedno sa četničkim. U februaru 1942. godine u Mrkonjiću su bili jedan italijanski bataljon i dve čete domobrana. Njih su zajednički bili blokirali partizani i četnici, i u blokadi ih držali sve do 25. februara [1942.], kada su ih napali. Šolajina jedinica je savladala neprijateljeva uporišta i prodrla u centar grada, i Mrkonjić je skoro pao, ali četnički bataljon „Kočić“ dozvoljava Italijanima da se izvuku na njegove položaje i da zajednički izvrše napad na Šolajine snage u gradu. Zahvaljujući Kostinoj brzoj intervenciji, Šolaja i njegove jedinice, su spasene od zarobljavanja.

Posle te borbe, u selu Surjanima, nedaleko od Mrkonjić - Grada, održano je savetovanje sa svim štabovima, kojom prilikom je Kosta preneo stav i zaključke koje je poneo sa sastanka sa drugom Titom [u Foči]. Pošto je za vrlo kratko vreme stekao dosta iskustava sa četnicima na Romaniji, on je mogao da objasni štetnost taktiziranja s njima. Podmukao napad i izdajstvo četnika u Mrkonjić - Gradu pomožu Kosti i njegovom vojnom i političkom rukovodstvu da ih pred narodom i borcima lakše raskrinkaju kao verne sluge okupatora. Upravo tada u Krajini i počinje borba protiv četnika kao najvećeg i najopasnijeg unutrašnjeg neprijatelja.

Posle savjetovanja partijski, skojevsko i vojno rukovodstvo je održalo sastanak i zborove sa svojim jedinicama i otvoreno tražilo da svi oni koji neće da se bore protiv okupatora i koji ne prihvataju zvezdu petokraku izađu iz četa, odlože oružje i odu kućama. Tako oštar stav iznenadio je neke četnike. Pošteniji su izlazili iz stroja, predali oružje i otišli, a oni drugi, kojima je bila bliska četnička ideologija ostali su u jedinicama da bi u njima podmuklo delovali.

Ante Beljo
Hrvatsko slovo

1. dio

2. dio

4. dio

5. dio

6. dio

7. dio

8. dio

9. dio

Sub, 7-12-2019, 18:54:36

Najave

Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

Komentirajte

Zadnji komentari

Kolumne

Telefon

Radi dogovora o prilozima, Portal je moguće kontaktirati putem Davora Dijanovića, radnim danom od 17 do 19 sati na broj +385-95-909-7746.

Poveznice

Snalaženje

Kako se snaći?Svi članci na Portalu su smješteni ovisno o sadržaju po rubrikama. Njima se pristupa preko glavnoga izbornika na vrhu stranice. Ako se članci ne mogu tako naći, i tekst i slike na Portalu mogu se pretraživati i preko Googlea uz upit (upit treba upisati bez navodnika): „traženi_pojam site:hkv.hr".

Administriranje

1 klik na Facebooku za hkv.hr

Pretraži hkv.hr

Kontakti

KONTAKTI

Telefon

Telefon Tajništva
+385 (0)1/481-0047

Elektronička pošta Tajništva
Elektronička pošta Tajništva
Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.

 

Elektronička pošta UredništvaElektronička pošta Uredništva
Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.

Copyright © 2019 Portal Hrvatskoga kulturnog vijeća. Svi sadržaji na ovom Portalu mogu se slobodno preuzeti uz navođenje autora i izvora,
gdje je izvor ujedno formatiran i kao poveznica na izvorni članak na www.hkv.hr.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU Općom javnom licencom.

Naš portal rabi kolačiće radi funkcionalnosti i integracije s vanjskim sadržajima. Nastavljajući samo pristajete na tehnologiju kolačića, ali ne i na razmjenu osobnih podataka.