Predivan dan

Predivan dan.

Moćni ruski lovac bombarder para rusko nebo.

Zvuk motora ostaje iza njega, a u kabini svira Čajkovski.

Vitkom letjelicom upravlja iskusni veteran Ruskoga zrakoplovstva.

Gleda nebo ispred sebe i polako tone u samozadovoljstvo.

Pokraj sebe promotri isto takvu letjelicu.

Pomisli: „Dobar je momak. Vrijedan i voli učiti. Bit će to jednoga dana pravi as, samo kad ja na njega prenesem svoje znanje i iskustvo.“

Nasmiješi se, zažmiri i prepusti Labuđem jezeru.

Pip

„Otkud pip u Čajkovskom!!!!?????“

Iz blagog drijemeža i sanjarenja u desetinki sekunde pilot se pretvori u zvijer spremnu za borbu na život i smrt.

Pip pip

Na zaslonu radara ugleda sitnu točkicu.

Pip pip pip

„To je na ukrajinskoj strani bojišnice.“

Pip piiip piiip piiip

Njegov mozak treniranoga zrakoplovnoga asa počne procjenjivati situaciju.

Piip piiip piiip piiip

Zadatak je sljedeći: „Na određenoj visini, pri određenoj brzini, na određenom pravcu, na određenoj udaljenosti ispustiti klizeću bombu, i prije nego što uđeš u domet ukrajinske Protuzračne obrane, okrenuti letjelicu i vratiti se kući.“ To je već toliko puta učinio u Bahmutu i Avdiivki. Jednostavna stvar.

Piiiiip piiiiiip piiiiip piiiiip piiiiip

„Prokleti F-16! Prokleti Amerikanci koji su Ukrajincima omogućili te krntije od F-16! Krenuo je na nas. Da imam zrak-zrak rakete, sad bih se potukao s njim i pokazao mu čiji je zrakoplov bolji! I tko je gazda na nebu! Ali on je lagan i ima rakete, a ja sam opterećen teškim bombama. Ja moram doći na 40 km do cilja, a njegove rakete imaju minimalno 80 km dosega.“

Piiiiiiiiiiiip piiiiiiiiiiip piiiiiiiiip piiiiiiiiiip

„Uskoro sam mu u dometu, a tu je i mali. Ja bih njegove rakete mogao i izbjeći, ali hoće li to moći i moj učenik? Smijem li riskirati budućeg aero-asa i njegov zrakoplov?“

Piiiiiiiiiiiiiiip Piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiip Piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiip 

Cijena bombi, cijena zrakoplova, rizik…

Racionalni mozak donese jedinu moguću odluku.

Iskusni ruski pilot odbaci bombe. Izvede manevar za povratak u bazu.

Momku pokraj njega padne kamen sa srca. Ponovi instruktorov postupak.

Dva ruska lovca bombardera paraju rusko nebo na povratku kući, a u kabini svira Labuđe jezero.

S druge pak strane bojišnice F-16 napravi polukrug i preko ukrajinskoga neba krene put svoje baze. U kabini mu trešti Elvis: A little less conversation, a little more action, please.

Usput susretne kolegu i pozdravi ga mahanjem krila.

A dolje na bojišnici sjevernokorejski vojnici krenuše na vježbu pod nazivom „Napad na srušene zgrade“.

Trčeći preko neuzoranih njiva pomisliše: „Pa ovo pred nama baš i nisu srušene zgrade.“

Iz zgrada, kao roj stršljenova, izlete dronovi.

I otvori se Pakao.

Nekoliko kilometara od crte sukoba ukrajinski srednjoškolci završe sat Informatike.

U žamoru svojem profesoru dobacuju: „Baš vam je cool ova igrica. Tako je vjerno i dobro napravljena, da smo pomislili da je stvarnost. Dobro je da ste nam dali da igramo level Korejci, sve smo ih razvalili, ali dajte nam da sljedeći put igramo level Ruski roboti, da i njih sredimo.“

„Vidjet ćemo, djeco. Vidjet ćemo što ćete igrati sljedeći put.“

Nakon što su se đaci razišli, profesor ode u toalet i povrati u školjku. Nad umivaonikom se umije, pogleda u zrcalo i promrmlja: „Nisam im ja kriv što su napali Ukrajinu.“

Koncentrira pogled u zrcalu na svoje zjenice i reče:

„Slava Ukrajini!“  

Jura Luzer